Gde sam ti ja?

Kada posle svega pogledas iza sebe, mozes li da kazes sebi da je vredelo?

Zar mozes da kazes da nisam bila fer, da nisam cutala, da nisam slusala, da te nisam volela i najvise od svega da nisam bila slepa za sve tvoje uvrede i lazi i za tvoju bezgranicnu samozljivost, sebicnost?

E pa sad, dragi moj, svemu je doslo kraj.

Ubedjuj sebe da ti je bolje, bice ti lakse. Da, nije ti los nov zivot koji si sebe stvorio. Ima svega, samo mene ne. Nema moje iskrenosti i naivnosti.

Prva ljubav je uvek nesto posebno, ali kao i uvek se samo pamti, nikad ne ostaje da traje. A tako je moglo biti lepo, imali smo sve uslove. Volela sam te, tvoje gluposti, znao si da me nasmejes bez i malo truda, bio si moj svet, samo sam tebe videla kad pogledam ispred sebe. Bili smo stvoreni jedno za drugo, oboje ludi, blesavi, zeljni zivota i svega sto nam je strano. Bili smo se navikli jedno na drugo. Zanli smo da se sporazumemo bez reci, pogled je bio dovoljan. Sve si uspeo da srusis. Unistavao si me malo po malo, dan po dan. Ubijao si moju ljubav, ma da i dalje ne verujem da si bio svestan toga.

Zelim da te pamtim onakvog kakav si bio, veseo, ziv, tvrdoglav, brz i zaljubljen. Zato mogu samo da ti sad, posle duzeg vremena, kazem zbogom.

Ja nastavljam svoj let. Zelim slobodu, zelim ljubav koja me ne unistava, zelim da budem sigurna u sebe, zelim da se budim sa zeljom za zivotom, zelim sve sto pored tebe nisam imala.

Zapamti, dragi moj, da ovakve vise ne prave. Nikad vise nece biti ovakve iskrene i ciste ljubavi, nijedna nece vise u tebe gledati kao u Boga svog, kao sto sam ja gledala u tebe.

Ipak te ne krivim, nisam obuzeta mrznjom i ne zelim osvetu. Samo jos jedno zelim da ti kazem, pogledaj oko sebe, pogledaj zivot koji si sam sebi stvorio i upitaj se: gde sam ti ja?