Nikad nisam i nikad necu, ziveti zivot kako drugi zele i kako drugi zamisljaju da treba. Propisi su promaseni sto se mene tice.

Na kraju krajeva ne mogu nikog da krivim zbog mojih postupaka sem sebe.

Ko je taj da meni kaze kako ja treba da zivim svoj zivot? Ko moze meni da kaze da sam nesto pogresila?

Ja znam da su sve to moje zelje bile i nikad necu zaliti zbog toga sto sam zivela zivot kako ga drugi zele. U toj situaciji zivis zivot na nacin serije, pustas druge da ti pisu scenario a ti ga samo izvodis. Stavis svoje zelje na pauzu i nadas se da ces jednog dana ispuniti to sto imas zamisljeno, samo da zadovoljis okolinu.

Mozda cak i pomislis da si zadovoljan tim zivotom koji je ‘kako bi trebalo’. Tu nema radosti, nema zelje, nema ispunjenja i nema srece.

Otkrij svoje zelje i okreni se i pokazi svetu srednji prst! ovako .!.

Mozda pogresis, napravis najgori izbor u svom zivotu a mozda i to bude i oslobadjajuci izbor, mozda se osvestis i vidis kako zivot ipak vredi zivet i da moze nesto da ti se desi sto te moze istinski obradovati i ciniti srecnom.

Nemoj nikad da se zadovoljis sa necim u sta nisi siguran da hoces samo zato sto ono sto ti hoces ti se cini nedostiznim ili zbog toga sto ti ‘svet’ govori da ti je to najbolje. Jer za Boga, svi znaju sta je najbolje za druge a za sebe vec treba dubinski da se razmisli.

Zivi, smej se, placi, spavaj mirno, provedi bezsane noci ali to sve zbog sebe a ne zbog drugih.

Pravi svoje izbore, svoje greske…

A svetu i svima onima koji znaju sta tebi treba bolje od tebe pokazi……

Voli vas ludaca…

Volela sam te uvek, i kada si bio siguran u to da mi nisi vazan. Volela sam te zbog toga sto si mi pre svega bio drug, razumeo si me, znao sta mislim i pre nego sto sam ja to znala. Znao si da sam luda, razmazena, nemoguca a ustvari zeljna razumevanja.

Bio si uz mene, tesio si me kad mi je bilo najteze. Ne krivim te sto si i ti na kraju resio da odustanes od mene. Sve si prosao samnom, nemogu da te krivim.

Nemoj da mislis da sam tek sad shvatila sta mi znacis, uvek sam to znala samo sam mislila da se nikad nista nece promeniti.

Posle svega ja sam ostala bez druga, zbog svojih gluposti.

Moram da priznam da si imao neverovatno strpljenje za mene i neverovanu moc oprastanja svih mojih gluposti, sve dok nisam preterala. Bio si spreman i da predjes preko zadnje greske ali posledice toga su za tebe bile prevelike, razumem.

Volim te jer da tebe nije bilo, nikog nebih imala. Hvala ti za tvoju ljubav.

Znaj ja cu uvek biti tu i cekacu tebe kao sto si i ti mene. Ako ikad resis da mi oprostis, ako ikad pomislis da ces moci da zivis sa mojim greskama, ja cu cekati.

Sudbina je kurva, uvek se sve okrece. Sudbina greske ne prasta, cak i kad bi mi oprostili……

 I kao sto si navikao od mene, jedino ja mislim da mogu protiv sudbine. Cekam te srce, ako mi ikada oprostis…………

Sa svakom sekundom brzina se dize, sa svakim kilometrom svi problemi nestaju. Prazna glava, mozak na rezervi, rezervoar pun, samo vidim put i nista vise. Adrenalin skace, nema vremena da se misli o problemima, tuznim stvarima, svakodnevnici, samo napred, brze, gledam svaku krivinu.

Zaboravim i ko sam i sta radim, samo idem. Neznam ni gde, nije ni vazno, samo ja i vetar.

Krivine idu jedna za drugom sa svakom krivinom ostavljam parce proslosti za sobom.

Uzivam u toj bezbriznosti….

A onda stanem i dok stojim polako me sve sto sam ostavila za sobom sustize….

Brze odvrnem gas i krenem, nastavljam dalje da bezim.

Dokle? Neznam, mozda dok ne nestane goriva ili u rezervoaru ili u meni.

Bitno je samo da je vetar uz mene i idem sve brze i brze…….gas.

Sad imam ja svasta da pisem samo trenutno ne mogu da se setim nicega…. stao mozak, sta cu? Moram da priznam da mi je strasno bilo zabavno….. super sam se provela.

Posto nemam trenutno pojma o cemu da pisem ajd da krenem od svinjskog gripa, tojest od vepra, tojest od piletine…..

Navatala ja svezu piletinu…. Jbg dosao red i na mene nesto da navatam. Posto je svinjetina odavno rizicna po zdravlje a i nije toliko dobra kao sto je pre bila, valjda ova genetska hrana, ja presla na piletinu.

Moram da priznam da smo mi Srbi dzabe zapenili za svinjetinu, samo prase na raznju, svinjski gulas, cvarci, kobasice, suvo meso, ma daj bre… Pilence se lepi za prste…. Sad da nebih ispala pedofilka moram da obrazlozim da je ta piletina samo tri godine mladja od mene i da je punoletno odavno.

Isto tako sam dosla do zakljucka da je postalo opasno ‘IN’, sto bi se reklo, da zena bude u vezi sa mladjim muskarcem. Nisam bas sigurna odkad je to tako krenulo…. Mozda bas zbog svinjskog gripa, ko zna.

I sad ja ramisljam onako bez veze, sta ce ovi mucenici koji vec spadaju u stariju klasu???? Koga ce oni??? Sta ce sa njima da bude??? Mukice il ce da im otkaze nacisto ili ce da postanu babojebci ili ce otici u pedere, kako god da okrenes depresija zagarantovana.

Isto tako nije vise ‘moderno’ da kao musko ustvari i budes musko…. To mi tek nije jasno. Muskarac ne sme vise da ima grube ruke i ne sredjene nokte, manikir pedikir. Ne sme vise da bude bez veze obucen, kosuljica ako moze strukirana i to u pink boji naj bolje. Samo cekam kad ce iz kupatila poceti da mi krade sminku…. Gde su nestali muskarci kojima nije nocna mora da se malo isprljaju ne misleci na svoj tek uradjen manikir? A kad ih vidim da idu ispred mene u pink majici ili jos gore, oni sorcevi na cvetove, napala ih bi makazama i ostavila ih samo u gacama.

 Posto su starije zene pocele da jure mladje muskarce, sto je pre bilo natraske, dal to sad znaci da posto su muskarci poceli da setaju pink majice, ruzicaste sorceve, manikir, pedikir, dal mi sad jadne treba da popravljamo auta i klasicno da se oblacimo, i da se odreknemo manikira itd.? Mislim posto je sve krenulo naopako……

Sa ovom pink-variantom bih vec mogla da zivim….

Idem!

Da dusu odmorim.

Da se sita izlutam!

Da zivim bez ikakve obaveze!

Da se naspavam!

Da se nalencarim sita!

Sve u svemu idem malo za Sabac, moj gradic. Idem malo da napravim koju frku, da dam ljudima razlog da tracare, cisto da me nebi zaboravili. Dva meseca da zivim seljacki zivot….

Tamo mi ne treba ni televizor, ni komputer, nista. Cisto priroda.

Ajd pa se cujemo, vidimo, pisemmo, citamo itd…………….

Prodje jos jedna godina, nista se mnogo nije izdesavalo. Kad malo bolje razmislim i nije toliko strasno, starim sto znaci da bi trebala da budem pametnija….Verovatno bih trebala i malo da se smirim, mozda i da se uozbiljim, mozda i da pocnem da razmisljam na duze staze, mozda…..

Ma necu, necu  jos uvek da budem dosadna, da planiram sta cu jesti za rucak za sedam dana, necu da se smirim, necu da budem pametnija i najvaznije necu da se uozbiljim. Hocu da zivim i da ludujem i uzivam. Nisam za dzabe sebi dala nadimak ludaca…

Ja sam Ludaca (*bem li ga stvarno cudno zvuci )

Imam 22 godine.

Imam bebaca od 4 godine.

Zivim, ludujem, blesavim, uzivam i nista ne planira.

Ne zivim  po sablonu i smatram to u moj najveci uspeh do sada!!! (posle bebaca naravno)

I lepo mi je!!!!

Jos samo da dobijem ovog gore za rodjendan i bice mi bas lepo….

Hoce neko parce torte…..?

Zar mozes da kazes da nisam bila fer, da nisam cutala, da nisam slusala, da te nisam volela i najvise od svega da nisam bila slepa za sve tvoje uvrede i lazi i za tvoju bezgranicnu samozljivost, sebicnost?

E pa sad, dragi moj, svemu je doslo kraj.

Ubedjuj sebe da ti je bolje, bice ti lakse. Da, nije ti los nov zivot koji si sebe stvorio. Ima svega, samo mene ne. Nema moje iskrenosti i naivnosti.

Prva ljubav je uvek nesto posebno, ali kao i uvek se samo pamti, nikad ne ostaje da traje. A tako je moglo biti lepo, imali smo sve uslove. Volela sam te, tvoje gluposti, znao si da me nasmejes bez i malo truda, bio si moj svet, samo sam tebe videla kad pogledam ispred sebe. Bili smo stvoreni jedno za drugo, oboje ludi, blesavi, zeljni zivota i svega sto nam je strano. Bili smo se navikli jedno na drugo. Zanli smo da se sporazumemo bez reci, pogled je bio dovoljan. Sve si uspeo da srusis. Unistavao si me malo po malo, dan po dan. Ubijao si moju ljubav, ma da i dalje ne verujem da si bio svestan toga.

Zelim da te pamtim onakvog kakav si bio, veseo, ziv, tvrdoglav, brz i zaljubljen. Zato mogu samo da ti sad, posle duzeg vremena, kazem zbogom.

Ja nastavljam svoj let. Zelim slobodu, zelim ljubav koja me ne unistava, zelim da budem sigurna u sebe, zelim da se budim sa zeljom za zivotom, zelim sve sto pored tebe nisam imala.

Zapamti, dragi moj, da ovakve vise ne prave. Nikad vise nece biti ovakve iskrene i ciste ljubavi, nijedna nece vise u tebe gledati kao u Boga svog, kao sto sam ja gledala u tebe.

Ipak te ne krivim, nisam obuzeta mrznjom i ne zelim osvetu. Samo jos jedno zelim da ti kazem, pogledaj oko sebe, pogledaj zivot koji si sam sebi stvorio i upitaj se: gde sam ti ja?

Znate kako se kaze ‘pametan uci na tudjim greskama’, e pa ja sam glupa. Hocu da budem glupa. Kako bi Bora Corba rekao ‘kako je lepo biti glup’.

Da bi ljudima lakse palo ovo sto sad pricam i da bi izbegli odlazak u pm, ja sam resila da napisem uputstvo za upotrebu.

Uputstvo za upotrebu mene:

Nemoj da me pitas sta planiram sa zivotom, ja neznam ni sta cu za rucak a o daljnjem planiranju i da ne pricam.

Nemoj da mi se mesas u zivot, jer koliko god se tebi cinilo da nikom ne moze da se svidja ovakav zivot, meni je super, fantasticno.

Ako nesto hocu, ja to mozda hocu sad, sto ne znaci da cu ja to isto zeleti za minut ipo.

Neke ljude volim ma sta god da mi urade lose, dok neke ne volim ma koliko god mi se ulizivali.

Ujutru ne pricaj samnom dok ne popijem kafu i popusim bar 4 cigarete, jer moz’ grdno da najebes.

Nikad mi nemoj komentarisati da mnogo pusim i da ti smetaju moje cigarete, ja to resim cas posla, jednostavno prekinem da dolazim kod tebe.

Moj ljubavni (koliko se moze nazvati ljubavnim) zivot je moj problem, ako mislis da znas sta mi treba, grdno gresis i ja neznam sta mi treba, ali znam sta hocu bar u ovom minutu a za sledeci cemo da vidimo.

Moj drustveni zivot je isto moj problem, ko god mi je i malo interesantan ja ga obozavam, pa makar ti ljudi bili ispod necije klase. Ja nemam klasu, nisam krmaca, i volim svakog koga ja hocu.

Nemoj da me pitas gde sam bila i sta sam radila i sto se ne javljam, verovatno sam imala bolja posla i bilo mi je lepo.

Nemoj da me teras da analiziram tudje zivote, ne zanima me. Idi kod komsinice pa ogovaraj do mile volje.

To sto neko ima malo drugaciji nacin zivota, to za mene ne znaci da je los covek ili budala, vec to za mene znaci da i tu osobu, bas kao i mene, boli briga za druge i njihova misljenja.

Nemoj da me zoves sa tobom u kupovinu, meni je tesko ujutru da kupim hleb pa iz tog razloga i ne jedem skoro ceo dan.

Ja volim da uzivam u svakoj situaciji, ako me nesto smara ja nestajem.

Nemoj mi filizofirati da mi je krs negde u kuci, tako mi lepo, neznam da se snadjem kad je raspremljeno.

Ako cujete da sam napravila neko sranje, verovatno jesam, nemorate ni da pitate dzabe.

Ako nesto zacrtam u svojoj glavi, mozes pricati do sutra ja se necu smiriti dok sama ne resim.

Ne zanima me sta ko prica o meni, ni dobro a ni lose.

Ako se postuje uputstvo za upotrebu, nece biti nikakvih problema sa uredjajem. Reklamacija se ne uvazava, to vam je sto vam je. Za uzvrat ce ovaj uredjaj da se pridrzava osnovnog funkcionisanja:

Nece vas smarati sa svojim problemima.

Nece od vas traziti nista posebno da joj uradite.

Volece vas kao kuce, samo zbog toga sto postujete pravila i ne podsticete joj visok krvni pritisak.

Slusace vase probleme ako vam zatreba i dace vam najbolji moguci savet, ali samo ako vi to hocete.

E sad jos samo da ovo odstampam u vise primeraka jer ljudi u zadnje vreme nemaju pojma kako se ja koristim. Moze da dodje do kvara a od reklamacije nema nista….. A verujte mi, ako se batalim onda ce tek da se smraci…………

Ma da sam zivcana malo i ovako i onako, poceli mi ispiti, instruktor mi pobegao za Srbiju pred moje polaganje, uvek nekako imam nedostatak vremena, svi poceli da mi filozofiraju, svi bolje znaju moj zivot nego ja sama, pare nikako da mi legnu na racun, kosu ne mogu da namestim kako treba, nokat mi pukao, patike mi zinule, sve u svemu sasvim dovoljno da me i najmanja sitnica iznervira.

Danas sam slusala porodicno pametovanje. Sumnja se da cu ja da se vratim pokojnom muzu, mislim dobro je sto su mene obavestili, ja iskreno nisam imala pojma. Pa da me sacuvaju da ne unistim sebi zivot. Uh srecna ja sa njima. Obavestili su me da oni to sumnjaju i ako ja pojma nisam imala i cak nisam ni pomislila na tako nesto.

Onda su porodicno presli na svalerisanje muzeva. Mislim kod mene u porodici se jos uvek zivi u zabludi da zene mogu da sacuvaju muzeve sprave.

Onda, kao da znaju i hocu namerno da me nerviraju, planiraju mi zivot dalje…….. Treba ja da nadjem dobrog decka, cak imaju i kandidata. Lep decko, dobar i sto je najvaznije bogat, sto je malo buckas nije bitno, izvucice se. Prava prilika!!!

Onda, kao slag na tortu, malo smo stigli i da prokomentarisemo onog sto je imao priliku ali nije hteo ili nije mogao ili je jednostavno video sa kakvom budalom ima posla pa decko odustao. I pametno, meni dodje da odustanem od same sebe. Nikad nebih izabrala samu sebe.

Nemogu jos uvek da ih naucim da ja kad kazem nesto o nekoj osobi, ja to ponovim i pred tom osobom. Nikad nista ne krijem. Nekad samo precutim. Pre nego sto kazem nekom nesto razmislim da li bih to rekla ako je ta osoba tu. ako nebih onda ne kazem i kad ta osoba nije tu. Kad kazem nesto ja stojim iza toga pa makar me i Bog ispitivao.

Jos nesto, ne mogu da ih naucim da apsolutno nije bitno to sta ce svet da misli. Ceo njihov zivot se vrti oko toga, sta ce ko da misli ako one kazu nesto ili urade nesto. Mene iskreno boli briga. Zato sam uvek bila drugacija.

Ja hocu da radim to sto me veseli, hocu da se druzim sa kim ja hocu, hocu da skupim moje drugarice i da ih izvedem na pice, hocu da popijem i ponekad, hocu i muziku da narucujem da mi pevacica peva na uvo, hocu da sednem i da popijem pivo sa ljudim za koje oni fini ljudi misle da su propalice, jer me iskreno zabole za te fine ljude. Iskreno se lepse osecam sa tim takozvanim propalicama nego sa tim finim. Volim sto mogu da budem to sto jesam i ne moram da se pravim, ne moram da mislim ko ce sta da misli kad ja kazem nesto, ma savrseno i mene i njih zabole za sve. Necu da mi neko prica sa kim da se druzim.

Tako ja saslusala predavanja i na kraju smo dosle do zajednickog zakljucka: u ovoj guzvi ja nisam normalna. Slazem se.

Oni misle da nisam normalna jer ne zivim po njihovim i seljackim pravilima, a ja mislim da nisam normalna jer i nisam lepo sve poslala tamo odakle su dosli cim su zinuli.

Nasli meni da pametuju. Inace je to jos jedna moja, dal losa dal dobra osobina, je ‘sto vise mi pametujes ja vise kontram’. Tako zvano ‘pisanje uz vetar’. Sve cu ja da uradim, ako sama tako odlucim ali ako me neko tera ja bas onda necu.

E i bas necu!

Evo sta ja kazem na sve to:

Lep vam pozdrav salje zivcana ludaca……….

Inace ja nikad nisam razumela ljubomorne ljude. Nikad nisam bila ljubomorna. Nikad nisam zvala mog pokojnog muza, dok je jos bio moj muz, da vidim gde je, skim je, sta radi, kad ce doci kuci. Kad mi kaze gde ide ja nonsalantno poverujem, uvek. Nikad nisam sumnjala.

Poznajem tako neke osobe koje ne silaze sa telefona. Cim muz izadje i zatvori vrata tako krece telefonski razgovor uz obavezno pitanje: kad ces kuci? Uvek sam imala to misljanje da ja negov alat ne mogu sacuvati. Ako on resi da glumi geometar, on ce to uraditi pa makar ja pricala sa njim na telefon u tom momentu. Smatram da zene koje sumnjaju u tako nesto samo projektuju svoje nesigurnosti. Sad ne kazem da nije normalno nekad posumnjati, ali biti non stop preoterecen tim pitanjem je malo preterano.

Sada zanm da ce me mnoge zene osuditi zbog ovog sto cu sada da kazem ali sta cu moram. Niko nece traziti nesto drugo ako ima sve sto mu je potrebno. Ko je od dobrog bezao? To ne mislim samo za muskarce, to vazi i za zene.

Naravno nisu samo zene preopterecene tim pitanjem, muskarci su jos gori kad se dovede u pitanje vernost zene. Samo se plase da im se ne nabiju rogovi. Redovno sam slusala izjave: ako ikad cujem da je me prevarila…..pa onda preti naravno fizickim nasiljem.

Mozda sam ja suvise naivna i mozda ne shvatam neke stvari, ali ako ja moram da cuvam njegovu cunu ili on mora da sumnja u mene onda je za mene prica zavrsena. Jer cim on ima zelju da mene prevari ili obrnuto, to znaci da ta veza ne stima, da tu nisu stvari kako trebaju da budu.

Smatram da ako ne mogu da mu verujem, da netreba ni da budem sa njim, jer nikad u sustini nebih bila srecna sa osobom koja mene ne postuje dovoljno da mi ostane verna.